Svaka cast onome ko izmisli ovo!

Kuca poso

-Ekrem Jevric-

Evo, zivim u Njujorku gradu
zivim, radim, a i samo radim

REF.
Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam – nista ne znam
a dje da znam

Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam…

Oj, Njujorku, ubila te tama
sto dozvoli zena da vam vlada
u tebi je pas do pasa, beton do betona
kroz ulice zena bataljona
kroz ulice zena bataljona

REF.
Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam – nista ne znam
a dje da znam

Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam…

Jooj, Njujorku, budi svijetli grade
izbaci sve zene sto rade
izgubise djecu, to imanje
oj, Njujorku, ti veliki grade
oj, Njujorku, ti veliki grade

REF.
Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam – nista ne znam
a dje da znam

Kuca – pos’o, pos’o – kuca
kuca – pos’o, pos’o – kuca
eto, sta znam…

Mislim da je svaki komentar i suvisan, ali s obzirom da nam je zadatak da prokomentarisemo, potrudicu se... :-) Ovako otprilike zvuci pesma primitivnog coveka koji se nekim cudom nasao u ogromnoj metropoli, ni manje ni vise nego New York-u. Iako je veoma tesko zakljuciti sta je tekstopisac zeleo da iskaze svojim "jasnim i dubokoumnim" recima, pretpostavljam da je tema pesme zaljenje na jednostavnost svakodnevnice prosecnog coveka, koja se sadrzi samo iz vremena provedenog na poslu i vremena provedenog kod kuce. Gospodin Ekrem mora da je bio veoma razocaran monotonoscu svog zivota kada je odlucio da svoje pevacke sposobnosti posveti upravo ovoj recitoj pesmi. 

Vecina nas ovu pesmu shvata veoma saljivo i koristi je kao predmet ismejavanja, ali ovo je zapravo zalosno i deprimirajuce. Ne mogu ni da pomislim na to da je neko dosao na ideju da napise nesto ovakvo. Prosto zapanjujuce ili sto bi se reklo "no comment". 

Veci deo ove pesme se sastoji od stihova koji cak i nemaju nikakav smisao, ali onaj koji je na mene ostavio najveci utisak je ubedljivo-- "eto, sta znam – nista ne znam a dje da znam". Ako neko ikad skapira sta ovo znaci, srdacno ga/je molim da me obavesti. :) 

 

Komantar o tekstu "Bre" Mome Kapora

Vrlo zanimljivo delo Mome Kapora! Jednostavno mi je nezamislivo kako neko od tako male reci, odnosno pre da je recca stvori ovako interesantu, jedinstvenu i specificnu pricu. Pre nego sto krenem da komentarisem njenu sustini, zadrzala bih se na uvodnom delu price koji govori upravo o onoj lepoti i svezini Beograda koja mene ocarava. "Leti, mi smo, zaista, najlepši narod na svetu! Zimi nas šiju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem počne da topi rimska šminka, kada se izaðe iz kuća i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od šešira - dolazi naših pet minuta!" Za mene je ovaj opis zaista predivan i ta njegova jednostavnost ga cini vrlo posebnim i zanimljivim citaocu. Momo Kapor je uspeo da humorom zainteresuje onoga koji cita ovu pricu i da ga pomocu nekih jednostanih cinjenica navede da razmislja o tako nekim nebitnim sitnicama koje ispunjavanju nasu svakodnevnicu. Recca BRE je toliko koriscena u danasnje vreme da je postala deo normalnog srpskog recnika prosecnog gradjanina. Kao sto je Kapor i pomenuo, ona moze imati hiljade i hiljde znacenja, te je ljudi upotrebljavaju kad god, pa im je to i u naviku preslo. Po meni, ova recca moze zvucati jako simpaticno kada se koristi vrlo retko i u odabranom kontekstu, ali takodje i veoma prosto ako se koristi u nekim nenomalnim kolicinama sto je danas vrlo cesto. U jednom delu teksta Momo Kapor spominje da je ova uzrecica nasa sustina i nesto sto nas, Srbe, spaja. Sama ta ideja o narodu kao jednom ujedinjenom bicu, mi je veoma simpaticna i primamljujuca, te koriscenje recce bre za takve svrhe u potpunosti podrzavam. Narocito mi se svidja lezernost ovog teksta kome doprinosi upravo ta cuvena recca, podjednako zanimljiva i lezerna, BRE. Takodje, svakako bih se slozila sa piscem teksta da je bre veoma vazan deo naseg jezika i nase individualnosti u odnosu na druge zemlje kod kojih ovako nesto ne postoji, bar ne u bukvalnom prevodu.

Распуст

Ето дође и тај чувени распуст, а још брже прође. Пролете као да га није ни било.
Пет дана сам провела у мом родном граду Шапцу код баке. Пре тога се нисмо виделе чак три недеље, па је бака била пресрећна када је на улазним вратима њеног стана угледала брата и мене са путном торбом у рукама. Нема ничег лепшег него када своје најмилије обрадујете неком ситницом или поступком који њима много значе. У таквим тренуцима схватите како је живот заправо једноставан и да смо ми, људи, они који га чине компликованим. Tih nekoliko dana sam se druzila i uzivala sa prijatelima i rodjacima koji zive tamo. Bilo je veoma opustajuce i lepo, ali je, bas zbog toga verovatno i proslo tako brzo. U petak vece sam se vratila u Beograd. Ulice Beograda odisale su svezinom proleca i brojni ljudi svih generacija su se setali po pesackim zonama, uzivali u tek otvorenim bastama kafica, a neki su se cak pored lencarenja i kako to neki kazu "zujanja" po ulicama ovog ozivelog grada, ipak odlucili da se bave nekim rekreativnim aktivnostima, kao npr. dzogiranjem, ne bi li se sto pre vratili u formu i pripremili za predstojece leto. Te sam ta zadnja dva dana ovog raspusta odlucila da provedem u setnji ulicama Beograda. Sa mamom sam uzivala u duhu ozelenelog starog Beograda i cuvenom sopingi. Zatim sam uvece izasla s drugaricom do bioskopa i na pice. Uvek volim da provedem vece uz neki dobar film. Pored svog tog odmaranja, nasla sam i malo vremena za domaci, koji nekako uvek ostavim za onaj zadnji dan i svaki put kazem da se to nece ponoviti, ali do sada skoro nijednom nije uspelo. I eto, to bi bio kraci opis mog raspusta, koji je kao i svaki drugi s ushicenjem i nestrpljenjem docekan i sa zaloscu ispracen. Kako god, uvek je dobrodosao!