Izlet

U petak su nastavnica Milica i nastavnica Nevena vodile sedmake i osmake koji pohadjaju srpski jezik kao maternji jezik i strance koji uce srpski kao strani jezik na izlet. Obilazili smo znamenitosti centralne Srbije. Prvo smo posetili manastir Manasiju koji je podigao despot Stefan Lazarevic u petnaestom veku. Ovaj manastir je od izuzetnog kulturnog znacaja jer je on jedan od retkih srpskih znamenitosti koje su nastale pre dolaska Turaka i uspele da se odrze sve ove godine. Nalazi se u Despotovcu i u njemu su smestene mosti despota Stefana, sina kneza Lazara. Manastir je ogradjen tvrdjavama sa jedanaest kula od kojih je najvisa "Despotova kula". Manastir je vise puta razaran tokom turskih okupacija, tako da su mnoge stvari u njegovom sastavu ponovo ozidne, a i dan danas se jos uvek vode neki radovi na njemu, tako da se oko njega nalazilo dosta krsa i loma kada smo mi stigli u razgledanje. Nakon toga, uputili smo se busom do Resavske pecine. To je zaista bio dozivljaj! Kroz pecinu nas je vodio jedan vodic koji nam je i objasnjavao kako je pecina nastala, pre koliko godina, i pojedinacno pricao o svakoj prostoriji u pecini. Pecina izgleda zapanjujuce i bila mi je neverovatna cinjenica da je to sve priroda napravila. Kao za i skoro sve sto nam je priroda podarila, covek je kad-tad morao da umesa svoje prste i prilagodi, pa to vazi i za ovu pecinu. Ljudi su ozidali stepenice i malo izmenili neke delove pecine, ne bi li pristup ljudima postao dozvoljen. Tako je i ova pecina postala prava turisticka atrakcija. Nakon obilaska pecine, opet smo se busom odvezli do jednog etno restorana kraj kojeg je proticala pritoka reke Morave. Tamo smo se odmorili i napunili stomake za dalju setnju. Zatim smo se prosetali do vodopada Lisine koji se nalazio nekih 700 metara od tog restorana u kojem smo jeli. Glasno slivanje vodopada se moglo cuti jos pre nego sto smo ga ugledali. Prizor me je zaista ostavio bez daha. Sve okolo je odisalo nekom cistinom prirode, a voda s vodopada je bila bistra kao suza i slivajuci se pravila je plitku recicu. Taj vodopad mi je zaista bio najlepsi dozivljaj sa izleta. Nakon sto sm se islikali kraj vodopada, stali smo do jos jednog restorana koji se nalazio u prirodi. Ispred njega su se nalazile ljuljaske i klackalice, tako da smo se tu malo zabavili i uzivali u cistom vazduhu, a onda krenuli autobusom nazad za Beograd. U Beograd smo pristigli oko sedam sati uvece gde su nas cekali roditelji, i svi smo se puni utisaka, zadovoljni, a i umorni razisli. Bio je to jedan zaista kvalitetno proveden dan tokom kog smo se opustili, odmorili, zabavili, a i naucili po nesto novo, a da nismo sedeli u skolskim klupama.